Десет година је прошло, а бол због твог одласка не јењава, већ сваким даном тихо расте у нама. Свака успомена на тебе пара срце, јер подсјећа колико је живот био неправедан што те је прерано узео. Твој осмијех и глас и далје одзвањају у нашим мислима, као да си ту, а опет си тако далеко. Научили смо живјети са тугом, али никад без тебе у срцу. Заувијек остаје празнина коју ништа и нико не може испунити.
Пуно недостајеш.

Твоји најмилији