Тешко је пронаћи ријечи када остане само тишина, а још теже прихватити да се овако растајемо. Много тога је остало неизречено, много ријечи које сам ти желио упутити, али си тихо отишао тамо гдје те срце одавно водило, својој Звездани.
Носио си тугу достојанствено, тихо, без много ријечи, али се осјећала у сваком твом погледу и у свему што си радио. Гдје год си кренуо, носио си њу са собом, у мислима, у причама, у сваком дану који си живио.
Срце ми пуца од туге, остала је тишина коју ништа не може испунити и рана која неће зарастати док постојим.
Заувијек ћеш бити у мом срцу, водити ме кроз све олује живота и бити мој вјечни ослонац.

Збогом тата!
Твој син Гојко.