Драги наша Секо, ево прође скоро четрдесет тужних дана без тебе. Посебна си била ти, посебна је била наша љубав према теби, али је посебна празнина, туга и бол коју осјећамо. На твом лицу увијек је блистао осмијех, а сада је празно мјесто нашег породичног гнијезда. Колико нам недостајеш то само наша срца знају, твој поглед и загрљај који је сваку тугу знао да избрише. Уткана у наше сузе, мисли, срца и душу живјећеш у сваком нашем дану.

Уживај драга Секо у Царству небеском, у Божјем загрљају своје
мајке.

Твоји најдражи тата Слободан
и сестре Рада, Наташа и Љубица.